Dana 
Zanimljive činjenice o dugi…
Uvek je na neki način lepo kada ugledamo dugu na nebu nakon kiše. Duga kao jedna od najlepših prirodnih pojava sa sobom donosi nam i neke zanimljivosti za koje možda ne znate.
Tehnički i naučno gledajući duga na nebu je optička i meteorološka pojava koji se pojavljuje na nebu, kada se sunčevi zraci prelamaju (lom disperzije sunca i kapi kiše) kroz sitne vodene kapi, najčešće nakon kiše.
Toliko o tehničkim i naučnim opisom duge a sada o zanimljivostima o dugi jednoj od najlepših prirodnih pojava:
1. Postoji 12 različitih vrsta duga!
2. Ove razlike zavise od ugla Sunca, vremenskih uslova, veličine i pozicije kapljica vode u vazduhu, piše Telegraph.
3. Duge zapravo formiraju čitav krug boja, ali mi sa zemlje vidimo samo svima nama poznati oblik luka
4. Ne postoje dve osobe koje mogu videti istu dugu. Zašto? Zbog prelamanja svetlosti koje uzrokuju dugu,budući da svetlost putuje pod neznatno drugačijim uglovima do njihovih očiju
5. Duga koja je najduže trajala na svetu je primećena iznad Šefilda (Velika Britanija). Trajala je od 9 do 15 časova 14. marta 1994. godine.
{loadmoduleid 719}
6. Sve do XVII veka, niko nije imao ni najmanju ideju šta je duga, kako nastaje i od čega je stvorena.
7. Homer je smatrao da se duga sastoji samo od jedne boje: ljubičaste
8. Ksenofan je smatrao da se duga sastoji od tri boje: ljubičaste, žutozelene i crvene
9. U periodu renesanse, shvatanje duge se proširilo na četiri boje: crvenu, plavu, zelenu i žutu
10. I tako je bilo sve do 1666. godine kada je Isak Njutn sugerisao da se duga sastoji od sedam boja.
11. Postoje slučajevi kad su duge se pojavljuju noću.Takve duge nazivaju se Mesečeve duge To se dešava kada svetlost meseca se odražava kroz kapljice kiše.Ova vrsta duge je retkost jer svetlost meseca obično ne svetli dovoljno dugo da se formira cela duga
12. Naučnik za atmosferu pri Nacionalnom meteorološkog centra za istraživanje Žan Ričard otkrio je da raznobojna duga može se pojavit duplo troduplo čak nekada i četvoroduplo. To se dešava kada svetlost počinje da se odbija unutar kapljice i tako se deli u svoje boje. Kada se ovo desi unutar kapljice dva puta, dobijamo duplu dugu, kada se desi tri puta onda dobijamo trostruku dugu.
Naravno, ne postoji određen broj boja u dugi. Svaka nijansa boje se besprekorno stapa u sledeću, ne postoje definisane granice između njih.
