Dana 
U narednim reodovima teksta saznaćete neke zanimljivosti o crvenoj planeti to jeste, zanimljive činjenice o Marsu.! Na samom početku da malo “predstavimo” tu tajanstvenu za čovečanstvo planetu Mars…
Planeta Mars je četvrta planeta po udaljenosti od Sunca, vidljiv sa Zemlje prostim okom Promer Marsa je 6.794 km, masa 0,107 Zemljine mase ima dva svoja satelita – pratioca Deimos i Phobos…
Mars oko Sunca obiđe za 687 zemaljskih dana a od Sunca je prosečno udaljen 228 miliona km i na ovoj planeti Težite 60 odsto svoje težine..
Kakve još zanimljivosti “krije” ova tajanstvena planeta Mars saznaćete iz narednog teksta:
1. Sunce se sa Marsa vidi kao plavičasto tokom zore i sutona, odnosno kada je blizu horizonta.I upola manje nego što možemo da ga vidimo sa Zemlje.
2. Mars ima tako malo slobodnog kiseonika u atmosferi da bi vam, kada biste pokušali da udahnete na njegovoj površini, trebalo 14.500 udisaja ne biste li dobili onoliko kiseonika kao prilikom jednog hvatanja vazduha na Zemlji. I tokom zime na Marsu, oko 20% vazduha se zamrzne.
3. Prosečna temperatura na Marsu iznosi minus 63 stepena Celzijusova. Temperatura može biti od –140 °C do nešto više od 0 °C, zavisno od doba dana i godine kao i od položaja planete Mars.
4. Marsova atmosfera je primetno drugačija od Zemljine, a sastoji se uglavnom od ugljen dioksida (95.32%), uz male mešavine drugih elemenata: azota (2.7%), argona (1.6%), kiseonika (0.13%) i neona (0,00025%). Takođe sadrži i vodenu paru (0.03%), a u polarnim krajevima je nađen ozon.
5. Pošto su tokom vremena sunčeve oluje uništile atmosferu ove planete, Mars ima ekstremno nizak pritisak i veoma je hladan. Zbog toga molekule vode mogu da postoje samo u dva stanja – čvrstom (kao led) i gasovitom (kao para).
6. Delići Marsa mogu se naći i na Zemlji. U pitanku su stene koje su izletele s te planete prilikom udara asteroida i velikih meteora, a koje su lutale svemirom dok nisu pale na Zemlju.
7. Mars ima ledene kape na polovima, baš kao i Zemlja. Ali, marsovske se sastoje od smrznutog ugljen-dioksida.
8. Tokom proleća smrznuti ugljen-dioksid na Marsovim polovima prelazi iz čvrstom u gasovito stanje, a taj proces stvara čudne oblike, koji podsećaju na paukove.
9. Na crvenoj planeti nalazi se najviši planinski vrh u Sunčevom sistemu. U pitanju je Mont Olimpus sa dfantastičnih 21.229 metra visine. (3 puta veći od Mount Everesta) sa promerom od 600 kilometara!
10. Mars ima svoju zastavu koju je dizajnirao Nasin inženjer. Zastava se sastoji od tri boje: crvene koja predstavlja Mars, zelene koja simbolizuje transformaciju u nastanjivu planetu i plave, koja predstavlja planetu sličnu Zemlji.
11. Kada ga pogledamo sa Zemlje, oko trećine Marsa pokriveno je mračnim “flekama” koje s vremenom menjaju oblik. To se dešava usled vetrova koji pomeraju pesak tamne boje po površini planete, šarajući tako njen pejzaž.
12. Peščane oluje na Marsu su neuporedivo veće od onih na našoj planeti. Dostižu visinu od pet kilometara, preprivajući sve osim najviših planinskih vrhova.
13. Za razliku od Zemlje, Mars ima dva meseca. U pitanju su Deimos i Fobos, koji su veoma mali, ali su u toliko niskoj orbiti iznad planete da se mogu videti s pojedinih delova njene površine.
14. Mars nazivamo “crvenom planetom” jer nam tako izgleda sa Zemlje. Njegova površina je zapravo prošarana raznim bojama, uključujući zlatnu, braon, zelenu…
15. Krateri nastali udarima meteora i asteroida duže traju na Marsu nego na Zemlji, zbog mnogo manje erozije.
16. Na Marsu se nalazi najduža dolina u Sunečvom sistemu, Vales Marineris, koja se prostire dužinom od skoro 4.000 kilometara.
17. Iako je Mars koro upola manji od Zemlje, njegovu površinu krase mnogo ekstremnije visinske razlike. Razlika između najviše i najniže tačke na toj planeti iznosi skoro 29, a na Zemlji oko 20 kilometara.
18. Iako je Mars dosta manji od Zemlje, dve planete imaju skoro istu kopnenu masu. Stvar je u tome što dve trećine Zemlje pokriva voda, a na Marsu ne postoje okeani, mora, kezera i reke.
19. Holivudski film “Gravitacija” koštao je više nego indijska misija, koja je poslala sondu u orbitu Marsa. Indiju je misija koštala 74 miliona dolara, dok je “Gravitacija” koštala 100 miliona.
20. Kada bismo putovali automobilom brzinom od 60km/h, trebala bi nam 271 godina i 221 dan da stignemo od Marsa do Zemlje.
21. Planeta Mars poseduje najveći lavirint ispresecanih kanjona u solarnom sistemu i nazvan je Noctis Labyrinthus (Lavirint noći).
22. Mars nema magnetno polje, što ukazuje da nema tečno gvozdeno jezgro kao što ima Zemlja. Ali postoje dokazi da je nekada imao.
23. Najveći marsovi bazeni su Planitia Argyre (Argirska ravnica) promera 1.000 km i Planitia Hellas (Grčka ravnica) promjera 1.700 km.
24. Mineraloški sastav Marsovog tla određen je uglavnom kremenom i limonitom(po hemijskom sastavu limonit je hidroksid gvožđa). Limonit daje površini Marsa svojstvenu crvenu boju. Hemijska analiza pokazala je 50% kisonika, 21% silicijuma, 13% železa, 5% magnezijuma, 4% kalcijuma, 3% aluminijuma, 3% sumpora, a u tragovima ima titana, fosfora, kalija, hlora i drugih hemijskih elemenata.
25.Prosečna debljina kore planete mars je oko 50 Km, a najveća oko 125 Km, dakle oko 3 puta deblja od planetne kore na Zemlji.
Zanimljivosti dana
