10 najčudnijih urađenih naučnih eksperimenata…
Svi znamo da ponekad nauka kao i sami naučnici idu do svojih krajnjih i esktremnih granica normalnosti. Tako u “u ime nauke” naučnici širom sveta su znali da budu izvrgnuti podsmevaju društva ili urade neki naučnih eksperimenat koji se graniči sa ekstremnom ludošću ili čak da sebe dovedu do gotovo smrti čak i dignu ruku na sebe .
U nastavku teksta donosimo vam deset najčudnijih eksperimenata koji su urađeni ikada! Koji na prvi pogled deluju potpuno ludo i krajnje bizarno:
1. Proba samoubistva
Rumunski lekar Nikolas Minovići želeo je da ispita kakav je to osećaj biti obešen. Proučio je više od 170 slučajeva samoubistva, a 1905. se obesio – za početak, pomoću omče koja se ne zateže. Eksperiment izveo šest-sedam puta, pri čemu bi svaki put ostao da visi pet sekundi kako bi se “naviknuo na to stanje”. Kasnije je pisao da je dve nedelje nakon toga osećao nepodnošljiv bol. To ga, međutim, nije sprečilo da nastavi eksperiment: dva puta se obesio koristeći pravu omču, ali je uz njega bio asistent, koji ga je spasao. Za divno čudo, izvukao se bez težih povreda. Njegovi eksperimenti su pokazali da smrt ne nastupa od gušenja, nego zato što do mozga ne dolazi krv.
2. Bik na daljinski upravljač!?
Španski neurolog Hoze M. R. Delgado sa Univerzitete Jejl u mladosti se nekoliko puta oprobao kao toreador, ali je, prema njegovim rečima, uspeh bio umeren. Kasnije je podivljalim bikovima posvetio deo svojih istraživanja: hteo je da dokaže da se životinjama može upravljati daljinski, pa je 1964. biku po imenu Lusero ubacio nekoliko elektroda u mozak. Nekoliko dana kasnije, ušao je u arenu sa već razdraženom životinjom. Lusero je pojurio prema njemu, ali je naučnik pre sudara pritisnuo dugme na upravljaču. Elektrode u mozgu su se aktivirale, bik je stao, okrenuo se i udaljio: mali strujni udar ga je odmah smirio. Danas se elektrostimulacija redovno koristi u lečenju neuroloških oboljenja kao što je Parkinsonova bolest.
3. Eksperiment na Veliki petak
Desetoro studenata su dobro zapamtili misu na Veliki petak, 20. aprila 1962. Propoved sveštenika Hauarda Turmana nije, međutim, bila ono što im je zaokupilo pažnju, već su bili fascinirani bojama koje su videli, glasovima koje su čuli i činjenicom da su prvi put imali osećaj da su se stopili sa okruženjem. Studenti su bili učesnici medicinskog eksperimenta koji su sproveli Valter Panke i Timoti Liri sa Univerziteta Harvard: oni želeli da saznaju da li halucinogene psilocibinske gljive izazivaju mistična osećanja slična onim koja iskuse veliki vernici u religijskom transu.
Dok se kontrolna grupa ponašala primereno, ostali učesnici studije doživeli su mistična euforična stanja. Imali su vizije, želeli su da prenesu Isusove poruke i bili su srećni i poletni. Ipak, studenti nisu imali samo srećne faze, već su takođe strahovali da će poludeti ili čak umreti.
4. Pauci na LSD
Kako se ponašaju pauci pod dejstvom droga? Pletu beskorisne i haotične mreže. Malo pre Drugog svetskog rata farmaceut Peter Vit opio je nekoliko pauka LSD-om i primetio da nakon toga pogrešno pletu mreže.
Ako se dugo koristi, ova droga izaziva simptome karakteristične za šizofreničare. Neurolozi su se zapitali da li u organizmu šizofrenih osoba postoje supstance slične LSD-u i da li se izbacuju sa mokraćom. Da bi odgovorili na to pitanje, oni su u drugom eksperimentu davali laboratorijskim paucima urin šizofreničnih i zdravih ljudi – hteli su da vide da li i kako urin utiče na izgled mreža kako bi na osnovu toga razvili metodu za rano otkrivanje bolesti. Međutim, nije se desilo ništa. Pauci su pravili mrežu kao i uvek, bez obzira čiji urin su konzumirali.
5. Promena prezimena
Istraživanje Maret Nordevir sa Univerziteta Tilburg u Holandiji pokrenuto je sa ciljem da se utvrdi kako na ženu utiče činjenica da je uzela suprugovo prezime. Pokazalo se da okolina ove žene doživljava kao zavisnije, osećajnije, manje inteligentne i ambiciozne i da zbog toga manje zarađuju. Nordevir je čak tvrdila da je izračunala da žena koja promeni prezime tokom radnog veka zaradi oko 360.000 manje nego žene koje nisu promenile prezime. Rezultat bi bio zaista poražavajući da se kasnije nije ispostavilo da su podaci izmišljeni.nauka
6. Komarci i pijenje krvi
Američki naučnici su izračunali da bi bilo potrebno oko 1,2 miliona komaraca da popiju celokupnu krv odraslog muškarca. U kanadskom delu Arktika drugi naučnici usudili su da izvedu eksperiment na sebi: obnaženih grudi i golih nogu izložili su se rojevima mladih i veoma gladnih komaraca. Čak 9.000 komaraca u minutu napilo se krvi na njihovom telu. Pri takvom tempu izgubili bi polovinu krvi za samo dva sata i umrli bi od anemije.
7. Majmuni i pisaća mašina
Matematički je tako nešto vrlo moguće: kada bi majmun beskrajno dugo nasumice lupao po tastaturi pisaće mašine, na kraju bi, prema teoriji verovatnoće, gotovo sigurno napisao skoro sva Šekspirova dela gotovo bez greške – pod uslovom da imamo volje i vremena da čekamo. Isto tako, moguće je posaditi neograničeni broj majmuna za isto toliko pisaćih mašina kako bi se taj proces skratio – zaključak je Teoreme o majmunima koji beskrajno kucaju (Infinite-Monkey theorem).
Ta teorema je testirana u stvarnosti, ali sa otrežnjujućim rezultatom: studenti Univerziteta Plimut dali su majmunima kompjuter. Posle mesec dana majmuni su ispisali pet stranica teksta, u kome je ubedljivo dominiralo slovo “s” – o smislenom sadržaju ni govora. Majmuni su tastaturu radije gađali kamenjem i koristili je kao toalet.
8. Maslinovo ulje
Davne 1757, jedan od utemeljivača SAD i prirodnjak Bendžamin Frenklin primetio je tokom plovidbe brodom iz Njujorka do Londona da je trag koji nastaje dok brodovi seku vodu začuđujuće miran: nije bilo ni najmanjeg talasa. Kapetan mu je objasnio da su masni ostaci hrane prethodno bačeni u more i da je ulje umirilo talase.
Kada je stigao u Englesku, Frenklin je i sam izveo eksperiment. Po veoma vetrovitom vremenu sipao je kašičicu maslinovog ulja u jezerce i voda se smirila. Međutim, kada je isto ponovio 1773. na morskoj pučini, doživeo je razočaranje. Pena je, doduše, nestala, ali talasi se nisu smanjili. Oko 200 godina kasnije Hajnrih Hinerfus sa Univerziteta u Hamburgu ponovio je test u Severnom moru i dokazao da ulje može da smanji velike talasa za jednu desetinu, zato što ulje na površini formira elastični želatinasti film, koji usporava vetar.
9. Obilaženje biciklista
Kako vozači motornih vozila pretiču bicikliste? Ovo pitanje je zaokupljalo britanskog saobraćajnog psihologa Ijana Vokera, koji je zbog toga je izveo neobičan eksperiment. Vozio je bicikl kroz Salizberi, i to obučen kao žena, sa ili bez kacige i na različitoj udaljenosti od ivice puta.
Što je bio bliže sredini ulice, to su ga bliže preticali. Kada je bio maskiran u ženu, prilikom preticanja odstojanje je bilo oko 15 centimetara veće. Vozači belih dostavnih vozila su mu se najviše približavali (za oko 10 centimetara više nego ostali vozači). Kada je nosio kacigu, prostor prilikom zaobilaženja bio je za 8,5 centimetara manji nego kada je nije nosio.
10. Jedna kap u osam godina
Sve je počelo 1927, kada je profesor fizike Tomas Parnel u laboratoriji na Univerzitetu Kvinslenda u Brizbejnu sipao vrelu smolu u zapušeni levak. Posle tri godine je skinuo zatvarač, ali tek osam godina kasnije kanula prva kap u sud koji se nalazio ispod levka. Devet godina kasnije pala je sledeća kap. Sedam godina kasnije – Parnel je u međuvremenu preminuo – pala je i treća kap, da bi 1961. fizičar Džon Mejnstoun preuzeo praćenje eksperimenta.
Do sada su kanule još tri kapi smole, ali još niko nikada nije uživo video kada se to dogodilo: za formiranje samo jedne kapi potrebno od sedam do 12 godina, ali ona pada u desetom deliću sekunde.
Zanimljivosti dana