Od umetničkih remek dela, relikvija, pa čak i do dokaza bolesti – sve je to pronađeno u grobnicama širom sveta, a ti tajanstveni artefakti dobrano muče arheologe uvidom koji daju u svet pokojnika. Lako je pretpostaviti da još čitav niz brojnih neotkrivenih zagonetki leži u dubinama neotkrivenih grobnica.

1. Mumija s rakom

Arheolozi su 1995. iz jedne grobnice iskopali mađarsku mumiju iz 18. veka koja je potpuno revolucionalizovala naša znanja o karcinomu. Prirodno sačuvani ljudski ostaci otkriveni su u zapečaćenoj kripti jedne dominikanske crkve. Tamo je pronađeno oko 260 mumificiranih ostataka, a ekipa izraelskih naučnika testirala je tela.

Njihov cilj je bio da vide da li su preminuli nosioci gena koji uzrokuju rak. Kod jedne mumije su otkrili mutaciju gena APC, za koji je poznato da povećava rizik od nastanka raka debelog creva. Ono što je proizlazilo iz tog otkrića upućuje na to da je predispozicija postojala i pre nego što je ta bolest postala globalna zdravstvena pretnja. Danas je rak debelog creva treći najčešći oblik karcinoma koji pogađa ljude. Lekari ga smatraju bolešću modernog doba jer je rezultat manjka kretanja, prerađene hrane i dužeg očekivanog životnog veka. Prisutnost mutiranih gena kod drugih mumija znači da je genetska predispozicija čak i važnija od stila života i uticaja okoline.

2. Tajna Mediči grobnica

Arheolozi su 2004. otkrili tajnu grobnicu koja je pripadala moćnoj italijanskoj porodici Mediči. Tokom ranih istraživanja te grobnice, stručnjake je zaprepastilo saznanje da je grob poslednjeg Medičija, velikog vojvode Geana Gastona, bio prazan. U pokušaju pronalaska nestalog leša, otkrili su tajnu komoru iza glavnog oltara firentinske crkve San Lorenco. Istraživači su podigli kamenu ploču ispod koje se skrivao tajni put do skrivene grobnice.

U tajnoj komori se nalazio jedan velik kovčeg za odraslog čoveka u kojem se nalazio Gaston, ali i osam malih kovčega za decu. Sve dečje kosti otkrivale su znakove rahitisa, koji je verovatno bio uzrokovan nedostatkom vitamina D kod mališana. Budući da su deca verovatno provodila puno vremena iza debelih zidova, a i uvek nosila debeli sloj belog pudera, to im nije moglo pomoći u apsorpciji D vitamina sunčanjem. Naučnici nisu mogli da identifikuju sva dečja tela, a pretpostavlja se da su barem neka od njih bila vanbračna deca.

3. Kripta antičkog astronauta

Tim istraživača 1948. otkrio je tajni prolaz do grobnice Pakala II, vladara Maja Palenke Indijanaca. Trebalo im je oko četiri godine da iskopaju zemlju i uđu u tajnu komoru. Ostaci vladara pronađeni su ispod maske od žada s perlicama, a telo su okruživali skulpture i razne rezbarije koje su predstavljale verovanja Maja o zagrobnom životu.

Pakal II je navodno umro sa 80 godina, ali ono što je bilo neobično je to što je pronađeno telo procenjeno na starost od svega 40-ak godina. Štaviše, rezbarije na samom poklopcu grobnice uverile su neke kako Pakal II možda uopšte nije bio čovek. Te rezbarije su postale poznate pošto je Erih von Däniken u svom kontroverznom bestseleru iz 1968. “Sumrak bogova” nametnuo da, ako se okrene postrance, slika prikazuje Pakala II na svemirskom brodu kako upravlja njime pedalama, udišući vazduh preko nekakvog aparata. Ono što je zanimljivo je da su istraživači oko ruba poklopca pronašli traku sa kosmičkim oznakama koje uključuju Sunce, Mesec, zvezde i centar, koji stručnjaci za Maje nazivaju svetskim drvetom. Da li je moguće da te oznake imaju veze sa poklopcem sarkofaga i prikazivanjem Pakala u svemirskom brodu? Teoretičari o drevnim vanzemaljcima tvrde da je to i više nego dovoljan dokaz.

4. Skriveno remek delo Praga

Istoričari umetnosti nedavno su otkrili nikad pre viđen spomenik duboko unutar grobnice Loreto u Pragu, odmah ispod crkve Rođenja Gospoda našega. Zidovi grobnice su prekriveni zamršenim prikazima smrti, vaskrsnuća i alegoričnih prikaza vremena. Datiraju iz 1664. i te su slike neverovatni prikazi “Ars moriendi” u kojima se koristila samo crna i siva boja u sofisticiranom sistemu senčanja poznatom kao kjaroskuro.

Slike su otkrivene 2011. godine, kad je grobnica otvorena po prvi put u poslednjih nekoliko decenija. Brojni radovi inspirisani su nizozemskom umetnošću, uključujući i kopije Rembranta. Identitet umetnika je i dalje misterija, a neki nagađaju da je on možda Kosmas iz Austrije ili pak bečki slikar Tobias Pok, jer su oboje radili s monasima iz reda kapucina. Takođe je nepoznato da li je motive izabrao umetnik ili vlasnik grobnice, grofica Elizabeta Apolonija od Kolovrata.

5. Sahrana srca

Arheolozi su 2015. iskopali pet srca starih 400 godina iz grobnice ispod samostana jakobinaca u francuskom Renu. Balzamovani organi su pokopani u urne od olova takođe u obliku srca, a na njima su iscrtani detalji o vlasnicima. Potiču iz 16. i 17. veka a otkriveni su prilikom inspekcije posle koje je samostan trebalo da se pretvori u konferencijski centar. Pripadaju dugoj tradiciji “sahranjivanja srca”.

Naučnici su ih očistili od materijala za balzamovanje da bi ih analizirali magnetskom rezonancom i CT-ima da bi stekli uvid u njihovu cirkulaciju. Jedno srce nije imalo nikakvih bolesti, dok su ostala tri otkrivala brojna začepljenja, uključujući nakupljanje holesterola na žilama i ateroskleroze. Osim toga, istraživači su pronašli i srce viteza u grobu Luize de Kuengo, Gospe od Brefeujaka. Pripadalo je njenom suprugu, Tosenu Perjenu. Praksa ukopa sa srcem supružnika bila je uobičajena u tom razdoblju.

Kurir.rs