Reč je o jednom od najpoznatijih dela u istoriji umetnosti. Ipak, neki detalji ove freske i dalje su zagonetni.Oslikavanje svoda Sikstinske kapele (nazvane tako po papi Sikstu IV koji je dao da se ona sagradi) naručio je papa Julije II, a izveo ga je Mikelanđelo, od 10. maja 1508. godine, do 31. oktobra 1512. godine.

Dimenzije ove freske su neverovatne, a “Stvaranje Adama” jedna je od najprepoznatljivijih slika sa ovog dela. Iako je četvrto u nizu, dovršeno je među poslednjima, a i danas izaziva veliku pažnju javnosti.

U “Stvaranju Adam” Mikelanđelo se približio tajni doticanja čovečanstva i Tvorca i uobličio je. Na slici monumentalni Bog pruža svoju ruku preko slike, nošen anđelima u ovalu tamnocrvenog plašta, ka čoveku – Adamu, koji leži na novostvorenoj Zemlji.

Svod Sikstinske kapele

Tačka gde se njihove dve ruke skoro spajaju predstavlja žarište celog prizora. Između Božijeg i Adamovog kažiprsta kao da postoji iskra, kao da se prenosi energija.

– Videvši ispruženu Božiju ruku i mišicu, čini nam se kao da Bog Adamu zapoveda šta sme, a šta ne sme da čini – prokomentarisao je Askanio Kondivi, Mikelanđelov učenik jednom prilikom.

Najveći broj istoričara umetnosti danas smatra da je Mikelanđelo ovde oslikao priču iz Prve knjige Mojsijeve – “I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga”.

Ipak, ima i onih koji veruju da je renesanski majstor hteo da prikaže nešto drugo. Neki eksperti na polju anatomije smtraju da delo sadrži aluzije na anatomiju čovečijeg tela i da je desna strana slike zapravo anatomski tačna slika ljudskog mozga.

Po njima, na delu i možete da vidite neke delove mozga poput malog mozga, hipofize i optičkog nerva. Takođe se veruje da je jedan čudan, uspravni nabor u odori figure Boga zapravo predstavlja kičmenu moždinu, dok drugi, u obliku slova “Y”, krije ilustraciju očnog nerva.

Poznato je da je Mikelanđelo secirao leševe i učio na njima, baš kao i Leonardo da Vinči, ali je za razliku od njega, uništio sve crteže i beleške koje svedoče o njegovim istraživanjima.